Eva

Piše Tijana Krnjajić


Bilo je to pre tri godine. Opuštena šetnja pretvorila se u otrežnjenje. Hodali smo lagano ka Korzu, sunce je prijatno grejalo, bilo je proleće. Stavila sam crne naočare i promatrala ljude oko sebe. U stvari, nisam ja promatrala ko prolazi, sanjarila sam otvorenih očiju i slušala Riječane kako čakulaju. Ja sam stranac. Stranac na privremenom boravku.

Trudila sam se da uhvatim sve varijante pozdravljanja poznatih osoba na ulici jer mi se nekako činilo da moje “dobar dan” zvuči drugačije. Moje “dobar dan” plašilo je i poznate i nepoznate. Uglavnom, to je bila vrlo ugodna porodična šetnja, muž, beba u kolicima i ja. Hodajući tako, susrela sam se sa njom. Na momenat mi je prestalo disanje. Udarac u glavu bio je jak. Snažno, izvajano telo nastavilo je da me udara u glavu. Ćutala sam. Minuti su prolazili kao godine. Preplanule ruke stiskale su salo na mom stomaku. Predivni zubi grizli su svaki delić moga tela. Postala sam žrtva Eve Longorije.

Ona se doselila na autobusku stanicu na Brajdi. Tačnije, započela je svoj nasmejani i preplanuli život na konstrukciji koja je postavljena na autobuskoj stanici. To je ona konstrukcija koja nas štiti od kiše i na kojoj su zalepljeni brojevi autobusa koji tu staju. Sada je ispod stakla na metalu bila ona, Eva. Prvi udarci koje mi je zadala izazvali su vrtoglavicu pa sam slagala muža da moram da odmorim na klupi. Prolećno sunce je sve jače grejalo.

Ona je počela da govori: ”Znam da sam te jako udarila, nisam planirala da bude tako. Znaš, ja sam glumica, moj posao je da ti pokažem kako su žene srećne kad nose bikini. Mislim, to nije samo posao, ja zaista verujem u to. Ti si prolazila pored mene i ja sam te odmah prepoznala. Rekla sam sebi, vidi ženskog mrguda i moja leva zategnuta ruka već je udarala po tvojoj glavi. Spustila sam pogled i videla da tvoja majica ističe konture ne baš izvajanog stomaka. Tada se moja preplanula noga zabila u tvoj list. Morala sam da te grizem snažnim belim zubima da bi sela kraj mene na klupu. Ne, ništa ne valja što si do sada radila. Moraš prizivati pozitivne misli. Ujutru po petnaest minuta gledaj u sliku nekog modela ili glumice. Tako ćeš shvatiti da imaš obavezu da tom idealu ženskog tela stremiš. Diši duboko i upijaj moje reči. Hleb prestani da jedeš. Svake nedelje pročitaj knjigu. U isto vreme razvijaš i dušu i telo. Počni da vežbaš. Čini mi se da voliš da popiješ, ako se budeš držala pravila neka ti nagrada bude pijanka u petak uveče. Dozvoljen je i mamurluk u subotu ujutru. Znaš, neka te ne grize savest ako se posvetiš samo sebi. Beba ima i oca. Univerzum želi da ti napreduješ. Zaslužuješ sreću. Budi lepa zauvek! Neka te ne grize savest, posmatram ja žene koje prolaze pored mene. One sve razmišljaju kao ti. Ne usudjuju se da kažu na glas ali sve one mnogo razmišljaju o sebi. Sve te predivne misli jedne žene. One kažu da zatežu telo, da su umorne ali nagrada im je zavist druge žene. Kažu da su nesnosno debele ali kad smršaju trofeji će im biti pogledi muževa prijateljica. Feminiskinje ne postoje. Uvek i svuda prolaze žene kod kojih je razvijena evolucijska potreba da se dopadaju drugim ženama pa onda sebi. Ti si odabrana da postaneš žena bog. Imaćeš apsolutnu moć kojoj svaka žena teži od dana rodjenja.”

Još uvek mi je bilo muka. Polako sam ustala sa klupe. Nisam ništa odgovorila Evi. Kako bih mogla da joj kažem da ja nisam za tu apsolutnu moć. Želim apsolutnu moć ali na moj način. Potrudiću se pa ću vežbati i zuriću u slike modela, samo zato što sam počela da poštujem Evu. Poštujem Evu, ali pored nje više ne prolazim. Sunce je sada već pržilo. Ni proleća nisu što su nekad bila.



BIOGRAFIJA
Ja sam Tijana Krnjajić, rođena 1980. godine. Završila sam Fakultet političkih nauka u Beogradu. U svojoj 31. godini preselila sam se iz Beograda u Rijeku. Bogatstvo kulture koju upoznajem, običaji, govor, inspiracija su mi za pisanje. Kada pišem, cesta se nastavlja na ulicu a čovek pronađe čovjeka. Dva jezika postanu jedan.

 

 

 

Facebook komentari

Novo u katalogu