Wonderland

I u svom trećem romanu, “Wonderland”, svojevrsnoj ispovijesti jednog sveučilišnog zagrebačkog profesora, Marinko Koščec (1967) ponavlja svoje figure egzistencijalne tjeskobe. Već prepoznat kao sjajan stilist, Koščec u “Wonderlandu” suptilno uvodi humor i ironiju, pa se tako ovaj roman može shvatiti i kao ironičan komentar aktualnoj tzv. stvarnosnoj prozi. Kritika je već navikla povezati poetiku Marinka Koščeca s onom Michaela Houellebecqa, no “Wonderland” već aluzijom na glasoviti roman Thomasa Pynchona pokazuje da referentni okvir ovog autora nije tako jednostavan. Koščec uostalom duguje Michaelu Houellebecqu podjednako koliko i, recimo, Ranku Marinkoviću ili Slobodanu Novaku. Nakom romana “Otok pod morem” i “Netko drugi”, za kojeg je i dobio nagradu “Meša Selimović”, Marinko Koščec je napisao svoje dosada najzrelije romaneskno ostvarenje koje ga promovira u jednog od najvažnijih mlađih hrvatskih romanopisaca današnjice.